Mladen: Najviše mi znači saradnja sa ljudima sa kojima trenutno radim, a to je ekipa iz Studija 3000 Marka Kona. Čast mi je da radim sa njima i beskrajno sam im zahvalan na pomoći i podršci u radu na mojoj muzici. Među značajnim saradnicima je i Romana Panić, sa kojom sarađuje cela ekipa, odnosno bend koji ćete čuti u četvrtak na koncertu.

Mladen: Sve je počelo od „Guitar Art Festivala“ na koji me je prijavio prijatelj. Tih dana sam bio u emotivno jako lošem stanju i rekao sam – zašto da ne! Kroz nekoliko dana uradio sam obradu teme pesme „Gora“ u formi zanimljivoj za gitarski festival. Zanatski, uvod od varijacija na strofu, izlaganje teme, improvizacija, repriza…

Odsvirana je u duhu etno muzike i našeg jezika – svaki jezik ima svoju melodiku i ritmiku i zvuk kroz raspored akcenata, tako da svaki ljudski jezik ima i svoju muziku.

Ljudima se jako dopala, a posebno mi je drago što je, po tome kome se dopala, izašla iz okvira stila i da su je i ljudi opazili jednostavno kao muziku, a ne kao etno, rok ili kako već.

Najviše cenim muziku koja nađe put i do stručne publike i do običnih ljudi i drago mi je ako sam uspeo da uradim tako nešto.

Lično volim tu pesmu, i u ovom poslu zaista ste povlašćeni time da možete da izbacite iz sebe i ono što mislite i ono što osećate i ono što ne možete verbalizovati, a upravo to sam i uradio.

Mladen: Radim singlove jedan po jedan, i krajem godine planiram da ih zaokružim u album, na kome će se, pored već objavljenih, naći još pet-šest kompozicija. Svaka se razlikuje od prethodne, i žanrovski će biti prilično šaren album, i sa dosta mešanja stilova – jer tako razmišljam o muzici. Jedino što će ih povezivati jeste gitara i sve što gitara može biti, a da mi je na pameti, duši, srcu… Naravno, sve će biti instrumentalne kompozicije.

Mladen: Još uvek sastavljam set liste, ali, okvirno, pružićemo ljudima oko sat i po raznovrsnog programa. Nastupiću sa svojim bendom sa kojim inače nastupam u svim prilikama. Sviraćemo moju muziku i neke pesme koje svi volimo da sviramo.

Svi koji dođu biće u prilici da čuju i blok muzike sa dve akustične gitare, a imaću i par gostiju koje bih ostavio kao iznenađenje. Da, to je moj prvi samostalni koncert i jedva čekam da ga čujem. (smeh)

Mladen: Pre petnaestak godina sam ušao u sve to. Gitara je našla mene, zapravo. Život je čudesan i nepredvidiv i strašno je koliko sami sebe malo poznajemo. Zaista nisam pretpostavljao da će sve ovako da se desi i hvala Bogu na tome što jeste.

Sećam se prvog susreta sa električnom gitarom i magije otvaranja kofera u kome je stajala. Ubrzo nakon toga, preselio sam se iz Užica za Beograd. Tada sam ‘sviruckao’ pomalo, a došao sam u Beograd da bih upisao Srednju elektrotehničku školu. Sedeo sam u sobi sa gitarom i video Gary-a Moore-a na televiziji kako svira „Still Got the Blues“. Od tog trenutka, više ništa nije bilo isto.

Nakon nekoliko meseci, ispisao sam se iz elektrotehničke. Spremio sam diferencijalne ispite, jer nisam imao nižu muzičku školu, i upisao Stanković. Kada sam ušao tamo, konačno sam se osećao kao da sam najzad tamo gde pripadam.

Mladen: Da bi se napredovalo potrebno je dosta rada. Čak, i da biste održali nivo, morate posvetiti instrumentu svakog dana po sat vremena i stalno imati nastupe. I ništa od toga ne sme biti pod prisilom, već morate želeti svaki minut proveden uz instrument. Tokom petnaest godina sviranja, imao sam nekoliko puta periode kada sam vežbao bukvalno od momenta kada ustanem pa dok ne legnem u krevet. Ali, uglavnom, vežba se u proseku po dva sata dnevno.

Danas je dosta lakše doći do znanja nego pre samo deset godina. Na Internetu je dostupno svo znanje koje možete poželeti, i svako može imati kućni studio. To je dosta drugačije izgledalo ranije.

Sećam se da kada bismo mi, kao klinci, nekako došli do nekoliko stranica transkipcija sola John-a Coltrane-a ili tako nečega, oduševljeno bismo ih fotokopirali i prolazili kroz njih na stotine puta, transponovali, obožavali… Sećam se i da sam spalio nekoliko kasetofona premotavajući fraze.

Savet je da temeljno prolaze kroz sve što rade i da ne preleću preko hiljadu izbora površno i da vole muziku, budu iskreni prema sebi, i da izgrade što univerzalniju tehniku, naravno. Svakako, ne postoji vreme koje je rano ili kasno da biste radili nešto lepo.

Mladen:  Bez dvoumljenja, Vanessa Mae. Definitivno!

Mladen: Naravno. Živim od gitare i za gitaru. I dugujem joj sve što jesam.