LookerWeekly.com magazin

Srpska pećina produžava život?

Dvorana zmajeva, Čika Ljuba i njegove mačke, Snežana i sedam patuljaka nisu naslovi priča za decu, već su to prirodni ukrasi bajkovite Potpećke pećine. U njoj, kako kažu, dobijate po dan života više, šansu da vam se želja ispuni i priliku da se ulepšate.

Potpećka pećina duga je deset kilometara, a na sedmom kilometru nalazi se dobra kafana, šaljivo je rekla Jasna Milić, vodič. Pećina je zaista toliko duga, ali je posetiocima na razgledanje dostupno 555 m. Ovih pola kilometara bilo je sasvim dovoljno da otkrijemo čudesne tajne i lepotu prirode Potpećke pećine.

Do Potpećke pećine doći ćete tako što ćete se od Užica voziti 14 kilometra do sela Potpeće, gde vas do ulaza u pećinu, koji se nalazi na litici visokoj 72 metra, čeka oko 200 stepenika. Ekipa Umetničkog press karavana, čiji je član i LookerWeekly.com, vrlo lako je savladala ovaj uspon.

Pre nego što “zakoračimo” u pećinu, za trenutak ćemo zastati pred njenim ulazom. Otvor Potpećke pećine, visine 50 metara, najveći je u Srbiji. Posebno je interesanto to što ovaj otvor ima oblik slona ili mamuta, gledano iz unutrašnjosti ka spolja. Ovo je prva od mnoštva životinja koje posetilac može da uoči, a koje “žive” na pećinskim zidovima.

U podnožju pećinskog ulaza nalazi se izvor reke Petnice, čiji huk doprinosi slici kakvu može da čini samo lepota prirode.

Potpećka pećina zaštićena je kao spomenik prirode.

Podnožje Potpećke pećine, foto: Tijana Janković
Podnožje Potpećke pećine, Foto: Tijana Janković

Galerija u prirodi

Kada prođete pored izvora, savladate stepenište i aerofobiju, naći ćete se u suvom delu pećine. U njemu nema krečnjačkih ukrasa, jer su zidovi izloženi svetlosti koja dopire s velikog ulaza, što utiče i na promenu temperature. Međutim, ovde zato ima vegetacije i izloženih umetničkih dela zlakuške keramike. Veoma neobičan galerijski prostor, zar ne?

Potpećka pećina, Foto: Tijana Janković
Potpećka pećina, Foto: Tijana Janković

Prirodna galerija produžava život?

Pravo uzbuđenje nastaje onda kada zakoračite u aktivan deo Potpećke pećine. Kažu da onaj ko uđe ovde, produži sebi život za dan. Vodič Jasna Milić, duhovito kaže da je do sada sakupila toliko dana, da bi trebalo da doživi 102 godine.

Temperatura u ovom delu pećine je, u proseku, 9 stepeni, a vlažnost vazduha je 100 odsto. Bitno je da se dobro obučete, ukoliko se uputite u ovu avanturu. Zanimljivo je da se temperatura poveća čak za tri stepena kada u njoj boravi oko trideset ljudi. Prolazi su uži i niži –  visine oko 1.60 m.

Ovde se nalazi obilje pećinskih ukrasa – stalaktita i stalagmita. Oblici koji podsećaju na zmajeve, ribe, kamile, orlove, sove, hobotnicu, slepog miša, pa čak i na bebu, jednog samca, i dobrog duha Kaspera, nastali su kraškom erozijom. Prava prirodna galerija!

Pećinski nakit je nastao kraškom erozijom:

Stalaktiti – ukrasi koji vise sa zidova pećine.

Stalagmiti – ukrasi koji rastu iz poda pećine.

Kraška erozija – promena koja nastaje uticajem vode na rastvorljive stenske mase – krečnjak.

Ukras beba, foto: Tijana Janković
Ukras beba, Foto: Tijana Janković

Legenda o Dvorani zmajeva kaže da su ove životinje bile čuvari vode, dok nauka to jednostavno objašnjava time da je tu nekada bio izvor vode.

U Dvorani Snežana i sedam patuljaka videćete i neliktite – bočne krečnjačke iglice.

Zanimljivo je da ova pećina ima i svoj zvuk. Kada pokucate u pećinski stub, čućete kako zvuči pećinska muzika.

U aktivnom delu pećine je pronađen skeleton pećinskog medveda.


Pećinski tretman za lepotu

Kada dodirnete pećinske zidove, osetićete da su oni vlažni. Na njima se nalazi glina, za koju kažu da ima lekovita svojstva. Posetioce, obično, namažu lica glinom koju su sastrugali sa zidove, i tako šetaju pećinom. Tretman maskom od potpećke gline traje koliko i obilazak, a posebnu draž mu daje umivanje u hladnom petničkom izvoru.

Nismo odoleli, a da i sami ne probamo ovu pećinsku masku. Koža je posle nje veoma nežna i glatka.

Umetnički press karavan - maska od gline, foto: Tijana Janković
Umetnički press karavan – maska od gline, Foto: Tijana Janković

Pećina ispunjava želje

Tokom vladavine Turaka, Srbi su svoje sklonište pronalazili u Potpećkoj pećini. Tako skriveni i u strahu od onoga što ih čeka, ukoliko krenu ka izlazu, mnogi od njih su, nažalost, ovde umrli od gladi. Njihova tela sahranjivana su u kacama, ima ih tri. Otud i naziv “Kaca” jednom hodniku ove pećine.

U hodniku se nalazi Molitvenik, otvor u zidu pećine i mesto gde se zamišlja želja. Potrebno je da ruku spustite na otvor i pomislite želju. Legenda kaže da će vas, ukoliko ste grešni, u momentu spuštanja ruke na Molitvenik povući neka sila, a ako ste čista duša želja će vam se ispuniti. Mnogi posetioci ovde ostavljaju i sitan novac za sreću.


Pećina, duga deset kilometara, završava se speleološkim procepom u selu Drežnik. Ovdašnji narod veruje da u njemu živi Bela veštica koja meštanima krade mleko.

Prošle godine, oko 6 500 ljudi posetilo je Potpećku pećinu. Ukoliko se odlučite da je i vi obiđete, što vam preporučujemo, biće vam od značaja sledeće informacije.

Potpećka Pećina je otvorena za posetioce od aprila do novembra, i to od 10 – 18h svaki dan 8 (u aprilu je radnim danima od 12-16h). Cena pojedinačne ulaznice za odrasle je 200 dinara. Obilazak je u pratnji vodiča.

Prema rečima vodiča, nema bojazni za one koji pate od klaustrofobije, jer je u pećini vazduh prijatan za disanje.

U blizini Potpećke pećine nalazi se i selo grnčara Zlakusa i Terzića avlija.

LookerWeekly.com posetio je Potpećku pećinu zahvaljujući Umetničkom press karavanu i putovanju Zapadnom Srbijom.

Tijana Janković

Tijana Janković-Jevrić studirala je menadžment u umetničkoj produkciji i novinarstvo na “Akademiji lepih umetnosti”, kao i kameru na “Dunav filmu”. Umetnost joj je veoma bliska - u njoj uživa i kao gledalac i kao stvaralac. Uređuje, piše i fotografiše. Voli da istražuje i saznaje, da upoznaje i da zapitkuje, pa joj je intervju najdraži. Piše za sve rubrike.

1 komentar

Pratite nas

Na ovom svetu je puno jedinstvenih ljudi...I baš njih smo odabrali za naše LookerWeekly intervjue.