LookerWeekly.com magazin

Da bi naučio da plivaš, moraš ući u vodu

“Konkretan je. Čovek koji ovo bude čitao, zna tačno šta treba da uradi, kad i gde – u Srbiji,” o svom Priručniku za prevodioce kaže prevodilac, bloger i preduzetnik Čedomir Pušica.

Njegova knjiga nastala je kao odgovor na brojna pitanja i nepoznanice sa kojima se prevodioci i drugi frilenseri suočavaju, počev od studija, preko specijalizacije u određenoj materiji pa sve do momenta kada se otisnu u poslovne ili preduzetničke vode.

Šta sve možete da saznate o prevodilačkom pozivu, o preduzetništvu, frilens i internet poslovanju, u jedinstvenom Priručniku za prevodioce, objašnjava nam autor Pušica:

LW: Koliko će vremena Priručnik za prevodioce uštedeti jednom budućem kolegi na putu ka samozaposlenju?

Čedomir: Ukoliko se odluči na samozaposlenje ili se razmišlja šta i kako dalje, pa zbog nepostojanja jasne slike sopstvene preduzetničke budućnosti i toga da li je vredno i da li ima smisla u to se upuštati, onda će mu uštedeti mnogo. Međutim, pored svih preduzetničkih ili, u širem smislu, poslovnih aspekata prevodilačkog poziva, Priručnik će u potpunosti izmeniti pogled na karijeru jednog prevodioca i omogućiti svima koji se ovim poslom bave da u kratkom roku urade sve ono što bi shvatili da je trebalo uraditi nakon pet, šest ili više godina rada (ako istraju na ovom putu).

LW: Koji su najčešći strahovi prevodioca početnika i kako ste ih Vi prevazišli?

Čedomir: Najčešći strahovi i prevodilaca početnika i svih ljudi inače svode se na jedan strah – strah od nepoznatog. Neizvesnost. Gde se zaposliti? Šta raditi? Kako pronaći prvog klijenta ili kako se često može čuti – prvu tezgu? Koliko naplatiti? I još mnogo toga. Ja sam po prirodi neustrašiv (smeh) i odmah sam uleteo u vatru. Imao sam i sreću da sam počeo da radim još pred kraj studija za jednu međunarodnu organizaciju, sa kojom sarađujem i danas posle 13 godina. Ali znam da se mnogi ustežu i „skromni“ su po pitanju sopstvenih sposobnosti i ne bi želeli da se „povrede“. U životu je teško biti siguran u nešto 100%. Da bi naučio da plivaš, moraš ući u vodu. Ptići nauče da lete tako što skoče u vazduh (pa šta im Bog da). Naravno, ako ste završili fakultet ili poznajete dobro strani i maternji jezik, već imate veliku šansu da uspete. Ali morate da „mašete krilima“.

LW: U svom priručniku ističete da je bitno usmerenje ka određenoj oblasti prevođenja, koja zavisi od šireg znanja i interesovanja. Šta biste rekli onome koji kaže, pa ja ne znam šta je to?

Čedomir: Prevodilac je stručnjak za sve i ni za šta. To je jedna velika istina. Razlog leži u činjenici da se na početku prevodi sve što se uspe dobiti. Naravno, opet nisu svi hrabri, ali ja govorim o ljudima koji na kraju postanu prevodioci. Takav pristup otvara mnoge vidike. Prevodimo stvari iz oblasti prava, pa se upoznamo sa brojnim zakonima, uredbama, pravilima. Prevodimo nešto iz oblasti finansija, pa osetimo miris novca; istražujemo termine iz medicine (uh, ja se recimo držim dalje od medicine – strah me je i te oblasti i posete lekaru), pa postanemo hipohondrični. Dakle, ogroman je dijapazon tema i samim tim odlični smo sagovornici na slavama jer znamo o svemu sve, a ne znamo ni o čemu ništa. S druge strane, vremenom kad se posao ustabili i počne od njega lepo da se živi – a mnogi prevodioci mnogo lepo žive, počinjemo da shvatamo da nam neke oblasti više leže. Ovo je trenutak kada od sveznalice-neznalice počinje da se odvaja stručnjak za neku oblast. Neredak je slučaj da prevodilac počne da čita određenu stručnu literaturu iz, recimo, marketinga, da upiše čak i studije određene oblasti i time objedini dve strasti. Ako pronađe takav spoj – specijalizacija je sjajna stvar.

LW: Rad putem Interneta je sve popularniji i Vi o tome takođe govorite u svojoj knjizi, o čemu možemo da saznamo više čitajući. Međutim, recite nam o Vašem iskustvu sa tom vrstom poslovanja?

Čedomir: Internet je doveo do ekspanzije uslužnih delatnosti i tržište se sa nivoa kasabe proširilo na ceo svet, preko noći. Sve je danas na internetu. Možete da pronađete klijente iz bilo koje zemlje na planeti, ili da oni pronađu vas, da radite s njima, da pronađete saradnike koje inače verovatno nikada nećete lično upoznati, da plaćate, primate uplate, da jednostavno budete sveprisutni. Zbog toga je bitno ulagati mnogo u svoj ugled, a posebno u očuvanje ugleda. Iako se nekome može činiti da virtuelno znači imaginarno, mi smo na mreži itekako stvarni. Ugled se dugo gradi, ali može vrlo brzo da se uništi.

LW: Koliko dugo ste preduzetnik i šta je to za Vas znači lično, mimo materijalne satisfakcije?

Čedomir: Od 2010. sam preduzetnik. Tada sam osnovao svoju prevodilačku agenciju. Za mene je to nezavisnost i sloboda, ne u smislu slobodnog vremena, jer se trudim da ga nikad nemam, već u smislu mogućnosti da sledim svoj poslovni instinkt i da direktno vidim rezultate rada. To mi daje motivaciju i da više radim, a samim tim i pametnije. Da budem odgovoran i da preuzmem odgovornost. To me drži i budnim jer kada god sam se osećao kao bubreg u loju, ništa nisam uspevao da proizvedem, nikakvu vrednost. Preduzetništvo nije za svakoga, naravno. Ali za mene je način života. Kao kada igrate igricu i od vaših poteza zavisi da li ćete preći nivo ili osvojiti poene. Uzbudljivo je.

LW: Napisali ste knjigu koje je, po meni, izvanredna jer daje konkretne smernice onome ko započinje sopstevni posao. Šta biste voleli da je Vama neko na početku rekao i time Vam olakšao rad, a da ste Vi o tome sada nesebično pisali u svom priručniku?

Čedomir: Ja sam vrlo sistematičan. Voleo bih da mi je neko taksativno naveo sve ono što me čeka i što se od mene očekuje u poslu. Onako kako sam to ja nakon više godina uspeo da uradim s ovom knjigom. Zaista me čudi da to neko nije uradio. Mislim da bi ovakav materijal trebalo da se deli svima koji zakorače u neku državnu agenciju za rad, zapošljavanje ili u APR.

LW: Da li ste razmišljali da Priručnik za prevodioce doživi izdanje i na drugom jeziku?

Čedomir: Jesam. Želim da osvojim ceo svet! (smeh) Mogao sam da napišem ovaj Priručnik i na engleskom i odmah rešim polovinu posla, ali odabrao sam da krenem tamo gde je teže: iz sopstvenog dvorišta. Nemo propheta in patria (lat. Niko nije prorok u svojoj zemlji) mi je bila motivacija da zapravo pokušam da napravim uspeh među svojima i da onda krenemo dalje. Pored toga, ovakva knjiga kod nas ne postoji, ili je bar ja nisam svestan. A ako postoji, a ni ja niti bilo ko s kim sam pričao o tome ništa ne zna, e onda taj autor treba da pročita ovaj Priručnik i posebno se osvrne na deo o marketingu! A prevodi knjige… verovali ili ne, Priručnik će možda prvo biti preveden na japanski. Ta ideja postoji još pre nego što sam dovršio njegovo pisanje. Međutim, zbog svoje strukture i fokusa na prevodilački posao u Srbiji – jer je po meni to ono što Priručnik izdvaja od nekih sličnih dela na drugim jezicima, sam prevod nije rešenje. Delovi knjige se mogu prevesti onako kako su napisani jer su uopšteni saveti i najbolja svetska praksa, ali neki drugi delovi se moraju prilagoditi konkretnoj zemlji za koju se prevodi. U tome leži njegova dodatna prednost. Konkretan je. Čovek koji ovo bude čitao, zna tačno šta treba da uradi, kad i gde – u Srbiji. Tako mora da bude i u Japanu ili bilo gde drugo. Dakle, ako se krene u prevode, krenuće se istovremeno i u koautorstvo, gde bi prevodilac Priručnika bio i autor i uradio za svoju zemlju sav taj teški posao koji sam ja uradio za Srbiju. E, da. Postoji i verovatnoća da će jedan od prvih stranih jezika na kome će se Priručnik za prevodioce pojaviti i mađarski.

LW: Ko je dobar prevodilac?

Čedomir: U idealnom slučaju, onaj čiji prevod u potpunosti zadovoljava konkretne specifikacije naručioca. U zavisnosti od namene, nekada je dobar prevod takav da se ne čita kao prevod, već je potpuno u duhu jezika na koji je preveden. Nekada naručilac želi da prevod što više prati izvorni tekst. Razlozi za to mogu biti različiti, ali svakako, dobar prevodilac je onaj koji uspe da odgovori na zahtev klijenta. Takođe, dobar prevodilac je neko ko dobro poznaje strani i odlično poznaje sopstveni jezik, ko ima istančan ukus za stil, ko je apsolutno marljiv po pitanju ortografije, interpunkcije i ko jednostavno nije traljav, a traljavih je mnogo. To je nedopustivo. Prevodilac mora da bude i picajzla i dovoljno fleksibilan. 

LW: Napisali ste prvu knjigu, na šta i svoje čitaoce ohrabrujete. Da li je u planu još neki novi naslov, sada kada ste doživeli svoj prvenac?

Čedomir: Imam nekih planova. Nikad ne mirujem. Doduše, te nove avanture će eventualno biti u nekoj drugoj materiji, ali za sad je sve to još uvek na nivou ideje, tako da mislim da je isuviše rano o tome pričati. Što se tiče biznisa, za određeni broj godina, kada i sam prođem kroz neke faze razvoja firme, možda napišem nešto i o tome.

Tijana Janković

Tijana Janković-Jevrić studirala je menadžment u umetničkoj produkciji i novinarstvo na “Akademiji lepih umetnosti”, kao i kameru na “Dunav filmu”. Umetnost joj je veoma bliska - u njoj uživa i kao gledalac i kao stvaralac. Uređuje, piše i fotografiše. Voli da istražuje i saznaje, da upoznaje i da zapitkuje, pa joj je intervju najdraži. Piše za sve rubrike.

BJF19 LookerWeekly.com baner

Imate komentar?

Pratite nas