LookerWeekly.com magazin

Gitarista Milovan Đuđić Jimi: “Muzika je, ipak, najjače oružije”

foto: Privatna arhiva

Retko kad očekujemo da bi jedan srednjoškolski bend, i to onaj koji neguje bluz muziku, mogao da opstane, na našoj modernoj, muzičkoj sceni. Ipak, da kvalitet mora da traje i da sluha za kvalitetnu svirku još uvek ima dokazuje nam mladi novosadski bend. Počeli su kao srednjoškolci, a danas, nakon deset godina postojanja, oni se i dalje dobro međusobno slažu, sviraju, a od nedavno su objavili i svoj drugi studijski album. U pitanju je The Petting Blues Band (TPBB), na čelu sa gitaristom Milovanom Đuđućem Jimi-jem, sa kojim razgovaramo o ovom neverovatnom sastavu.

Na njihovom drugom albumu, pod nazivom „Spontaneous“,  pojavljuju se i muzička imena , kao što su to Dragi Jelić, Antonije Pušić, Petar Miladinović (Pera Joe), Nenad Čana, Aleksandar Banjac, Zoran Alvirović (Kina), Nenad Nikolić, Zoran Šandorov, Selena Freml, Jovana Vejnović i Višnja Vukov…

LW: Milovane, prošlo je tačno devet godina od kada smo radili prvi intervju. Tada smo te nazivali mladim bluzerom (imao si 17 godina). Sada, kada si skoro deceniju stariji, i dalje si mlad muzičar, koji je dosta toga postigao. Šta bi od sveg toga izdvojio u svojoj dosadašnjoj karijeri?
Milovan: Sada sam skoro deceniju stariji, ali se često osećam deceniju mlađi u odnosu na momenat kada smo imali prvi intervju. Možda je jedno od dostignuća vredno pomena. Zadržao sam dete u sebi. Hehehe… Decenija prođe od prvog nastupa The Petting Blues Band-a a mi i dalje zajedno sviramo, stvaramo, radujemo se nastupima, probama, snimanjima, druženjima. Snimili smo i objavili dva studijska i jedan živi album i na ta tu činjenicu sam, takođe, ponosan. Gledam kako se bendovi sastaju i rastaju, a mi smo sve to vreme skupa, volimo se, stvaramo i sviramo. Pored proverenih prijateljstava između članova benda, tu su i mnoga nova koja su se rodila vremenom uz muziku i nastupe kao i mimo njih. Imao sam zadovoljstvo i čast da doprinesem realizaciji desetak drugih muzičkih izdanja u vidu učešća i naravno moralne podrške. Svašta se desilo za proteklih deset godina. Ovo su samo neke od najvažnijih i najlepših stvari.
foto: Privatna arhiva
LW: Tom prilikom si rekao da bi u budućnosti voleo da sviraš, da putuješ, da neko voli tvoju muziku i da je svira. Svirao si i putovao, a koja je to tvoja pesma koju je neko počeo da svira, ili znaš da ju je veoma zavoleo?
Milovan: Putovanja su sjajna. Na njima se čovek upozna sa drugim kulturama, čuje muziku iz različitih delova sveta, obogati svoj muzički rečnik a bogami i telefonski imenik. Lepo je imati prijatelje po celom svetu koji postaje sve manji što je njihov broj veći. Razne pesme koje smo pisali za TPBB sviraju sa mobilnih uređaja kao zvuk zvona ili jutarnji alarm. Na svirkama ljudi pevaju naše pesme zajedno sa nama i igraju uz njih. Veoma je lep osećaj kada vaša autorska muzika pokrene nekoga i ostavi neki trag, probudi emocije, izmami osmeh. Moć muzike je neograničena. Prilazile su mi kolege gitaristi i pitali da im pokažem kako sviram neki od rifova TPBB pesama. To je još jedan izvor motivacije za dalje stvaranje i izvođenje.
LW: Svirao si dosta dugo, i u nekoliko navarta, na brodu. Da li je to dobra opcija za mladog muzičara, i zbog čega?
Milovan: Brod je odlično iskustvo, pogotovo ako se na ode na poziciji muzičara. Svako ko želi da putuje i vidi sveta, upozna nove ljude i kulture, a pri tome svira i donese kući neki dinar, treba da ode da se oproba.

Svirali smo na otvaranju jednog od najvećih kruzera na svetu. Na tom događaju su bili skoro svi. Vlasnici kompanije, direktori, menadžeri, ma svi živi. Svi su podjednako uživali. Komentari posle nastupa su bili veoma lepi. Pohvale smo dobijali u velikim količinama. To je takođe motivacija za dalji rad i stvaralaštvo.

foto: Privatna arhiva
LW: Ti si po svemu sudeći veoma talentovan, uporan i hrabar mladi čovek. Da li su sve to osobine urođene, ili možda inspirisane i isprovocirane nekim životnim momentima ili je i to u pitanju jednostavno rezlutat rada na sebi? Kako bi i u tom smislu inspirisao druge da se razvijaju i ostvaruju svoje želje?
Milovan: Pre svega hvala na lepim rečima. Pretpostavljam da su te osobine urođene ali su razni životni događaji pospešili (da ne kažem naterali) njihovo razvijanje i svakodnevnu upotrebu. Na sebi treba neprestano da se radi. Uvek za primer uzmem mog prijatelja i velikog lafa Žiku Jelića iz YU Grupe koji je uzeo da svira Lap Steel gitaru u osmoj deceniji života i odlično mu ide. U muzici se nikada ne može dostići kraj i naučiti sve. Stalno se oktrivaju novi horizonti. Ukoliko je još i znatiželja prisutna, to je dobitna kombinacija da se „gura“ napred.

Ponekad ima dana kada mi se ne uzima gitara u šake, ali uvek slušam muziku. Treba postaviti jasan cilj i stremiti ka njemu. Neće uvek biti vetar u leđa. Koliko god da za neke deluje pesimistično (zbog vetra u leđa), realno je to da kada se stigne na cilj uvek se višestruko isplati. Moralna satisfakcija bude veća nego želja s početka a veoma često se čovek i monetarno „popravi“.

Naravno, kada se dostigne jedan cilj, zacrta se novi i sve tako. (osmeh)

LW: U početku, TPBB je imao par promena sastava, da bi već osam godina opstao kao čvrst četverac. Sada imate i drugi studijski album. Koliko ste čekali na njega i kakve su reakcije?
Milovan: TPBB je 2008. godine krenuo kao kvintet ali se sastav benda nakon prvih svirki 2009. godine brzo profiltrirao. Jedno vreme bili smo trio, a onda je 2012. godine u bend došao Aljoša Molnar i bend je dobio ono što mu je sve vreme nedostajalo. Dolaskom Aljoše u bend krenulo je stvaranje autorskih pesama. Ideja je bilo na pretek. Stanje se nije promenilo ni dan-danas. Čak i posle objave drugog albuma, i dalje imamo nove pesme na kojima radimo. Nekoliko pesama nije završilo na albumu, jer smatramo da nije sve baš sjajno što smislimo i odsviramo, ali uvek je vredno probati. Veliki broj svirki na kojima smo izvodili naše kompozicije nam je bio najbolji pokazatelj šta je dobro a šta ne. Drugi album „Spontaneous“ je izašao tri godine nakon prvog „Ridin’“. Snimali smo ga spontano i „na rate“, dok smo prvi snimili za 20 radnih sati. Za sada su reakcije na drugi album bolje nego na prvi. Nepunih mesec dana nakon objavljivanja drugog albuma neke pesme su emitovane u Americi, Italiji, Nemačkoj, Francuskoj bez da smo slali informacije o objavi. Živimo u digitalnom svetu. Količina informacija je ogromna, a kada nešto nađe put bez da bude nametnutno, to je pokazatelj kvaliteta i iskrenosti koja stoji iza svega.
LW: Kako stoje stvari sa promocijom albuma i sa svirkama-koncertima?
Milovan: Svirke imamo redovno. Zimi su skoncentrisane po klubovima, a vesnici proleća su bine na poljanama, parkovima, sportskim terenima na kojima ćemo biti prisutni.

Svaka svirka/koncert je promocija samog benda i njegovog rada. Pored svirki u pregovorima smo sa radio i TV stanicama.

LW: Muziku i tekst za devet pesama albuma „Spontaneous“ pisali ste Aljoša Molnar i ti. Koju od pesama bi izdvojio, i zašto?
Milovan: Muzika je uglavnom moj deo posla, dok je za reči zadužen Aljoša. Ništa od toga ne bi ugledalo svetlost dana da tu nisu Nikola Vučetić za bubnjevima i Dejan Zec sa magičnom bas gitarom koja je savršena sprega između ostalih instrumenata. Pesmu “Splitted Hearts” sam kompletno napisao i aranžirao ja u datom momentu svog života kada sam imao svašta na umu. Savetovali su me mnogi da pišem dnevnik i da na taj način “izbacim” sve to iz sebe. Opredelio sam se za pesmu i pokušao da sa što manje reči opišem svoje tadašnje stanje, raspoloženje i ponašanje. Muzika je ipak najjače oružije. (osmeh)
LW: Gosti na albumu su: Dragi Jelić, Antonije Pušić, Petar Miladinović (Pera Joe), Nenad Čana, Aleksandar Banjac, Zoran Alvirović (Kina), Nenad Nikolić, Zoran Šandorov , Selena Freml, Jovana Vejnović i Višnja Vukov. Reci nam nešto više o saradnji sa ovim muzičarima?
Milovan: Navedeni muzičari su pre svega naši prijatelji sa kojima se družimo i van bine i studija. Želja da svako od gostiju da svoj doprinos se rađala spontano. Svi su se sa velikim oduševljenjem odazvali pozivu na gostovanje i na svoj termin u studio došli sa osmehom na licu i željom za najboljim rezultatom. To samo govori o njihovoj veličini i prizemnosti.  Veoma smo ponosni na naše prijatelje i sa razlogom su se njihova imena našla na našem drugom albumu.
LW: Kad vas slušamo uskoro i gde, i kako možemo da dođemo do albuma?

Milovan: Kada prođu praznici vraćamo se u klubove (ukoliko preživimo izliv prasetine i ruske salate u mozak hehe). Sve naše nastupe možete naći na https://www.facebook.com/thepettingbluesband/

CD možete kupiti preko stranice https://www.facebook.com/thepettingbluesband/ ili u prodavnici CD-ova Mungos https://www.facebook.com/mungos.cdshop/ u Novom Sadu.

Album je takođe dostupan na platformama:

Tijana Janković

Tijana Janković-Jevrić studirala je menadžment u umetničkoj produkciji i novinarstvo na “Akademiji lepih umetnosti”, kao i kameru na “Dunav filmu”. Umetnost joj je veoma bliska - u njoj uživa i kao gledalac i kao stvaralac. Uređuje, piše i fotografiše. Voli da istražuje i saznaje, da upoznaje i da zapitkuje, pa joj je intervju najdraži. Piše za sve rubrike.

BJF19 LookerWeekly.com baner

Imate komentar?

Pratite nas