Mlada koreografkinja Katarina Bućić (1995) govori nam o svojoj koreografiji kojom se ove godine prijavila za Festival koreografskih minijatura. U koreografiji je prikazan rad žena u fabrici tokom 30-ih godina. Pokreti igrača su inspirisani minimalizmom pokreta i zvukom otkucaja sata.
[question]LW: Čaplinov Veliki diktator te je inspirisao u stvaranju koreografije s kojom nastupaš na predstojećem Festival koreografskih minijatura. Zašto? Kako si se upoznala sa radom ove veoma značajne ličnosti iz istorije filma?[/question]
[answer]Katarina: Gledajući Čaplinove filmove i njegov filozofski pristup da sve probleme i težinu života pobeđuje igrom, inspirisao me je da na njegov način predstavim svoje viđenje jednog totalitarnog sistema i pobede istog. Nažalost, smatram da moj način i pristup nisu adekvatno ocenjeni od strane žirija Festivala koreografskih minijatura, koji nije spreman da izađe iz šablona i konvencionalnosti. Ali to me ne sprečava da sledim svoj put.[/answer]
[question]LW: Kakvo je tvoje iskustvo sa nedavno održanom radionicom GAGA pokreta, koji je vodila Natalija Ivanjec? Da li bi tako nešto preporučila i drugim plesačima?[/question]
[answer]Katarina: Natalija Ivanjec me je prvi put upoznala sa GAGA pokretom. Kroz GAGA radionicu sam bolje spoznala svoje telo i mogućnost kretanja svog tela kroz prostor, na jedan sasvim drugačiji način. Toplo preporučujem Gagu svim igračima, jer se kroz taj pokret ulazi u drugu dimenziju.[/answer]
[question]LW: Ti si iz umetničke porodice? Tvoj život je umtnost, balerina si od 6. godine, verujem da pored plesa i muzike, deliš strast i prema nekoj umetnosti još. Kojoj? Zašto?[/question]
[answer]Katarina: Pohađajući fotografiju kao predmet na fakultetu, otkrila sam svoju novu strast i dobila sam novi pogled na svet. Mogućnost da određene trenutke i impresije prenesem kroz fotografiju, stvara mi određenu satisfakciju.[/answer]
[question]LW: Kažeš da je tvoj životni moto «Život nije san, a volela bih da jeste», kakav bi to san bio da jeste?[/question]
[answer]Katarina: S obzirom da sam veliki sanjar, to mi pomaže da realanu i ponekad surovu realnost pretvorim u nešto što je lepo i svetlo.[/answer]
[question]LW: Zašto si se odlučila baš za savremenu igru, a ne za klasičan balet?[/question]
[answer]Katarina: Klasičnim baletom se bavim od svoje 10 godine. Završila sam srednju baletsku školu, smer klasičan balet, ali sam pohađala i savremenu igru. Profesorka savremene igre Nevena Urošević, i njen inovativan pristup igri, otvorila su nova interesovanja, bolje sam upoznala sebe i nov način da se kroz ples iskažem. Upisavši Institut za umetničku igru, dobila sam šansu da kroz rad sa različitim i poznatim pedagozima savremene igre, steknem nova iskustva i usavršim se.[/answer]
[question]LW: Kažu da je balet veoma naporan, i da zahteva mnogo rada, odricanja… Da li i ti to osećaš ili si spremna da istraješ i traješ koliko god ti priroda dozvoli da se baviš ovim poslom?[/question]
[answer]Katarina: Do svakog uspeha i zadovoljsta se prolazi kroz naporan rad i odricanje. Zadovoljstvo koje se time dobija je neprocenjive vrednosti za svakog umetnika.[/answer]
