U Galeriji 212, u znak sećanja na vajara, istoričara umetnosti i teoretičara vizuelne kulture Kostu Bogdanovića (1930-2012), biće predstavljen deo radova iz njegovog bogatog opusa u izboru magistra istorije umetnosti Marka Bogdanovića. Izložba će biti otvorena utorak, 14. novembra u 19h u Galeriji 212. Trajaće do 28. novembra.
Izložba skulptura i reljefa nastalih u periodu od 1960. do 2012. godine pruža uvid u put umetničkog razvoja, kroz odnos prema omiljenom materijalu-drvetu u potrazi za kategorijama lepo i uzvišeno u skulpturalnoj formi, autora jedinstvene estetike i umetničkog izraza koji je svojim celokupnim delovanjem značajno obeležio našu umetničku scenu XX i početka XXI veka.
Radovi na ovoj izložbi predstavljaju pet decenija umetničkog razvoja kao i odnos umetnika prema materijalu. Traganje za sopstvenim izrazom počinje još u ranim radovima, dok je originalnost izraza čitljiva u formama zrelog perioda njegovog stvaralaštva.
Kosta Bogdanović (1930, Osijek kod Sarajeva – 2012, Beograd) diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1962, Odeljenje za istoriju umetnosti. Vajarstvo je učio u ateljeu Sretena Stojanovića u Beogradu od 1958. do 1961.
Bio je član AICA-e (Međunarodnog udruženja likovnih kritičara), ULUS-a (Udruženja likovnih umetnika Srbije) i ULUPUDS-a (Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije).
Radio je u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu od 1967. do 1994. kao kustos, muzejski savetnik i direktor (1985-1987).
Bio je profesor na Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu, na Akademiji umjetnosti u Banja Luci, na postdiplomskim studijama na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na postdiplomskim studijama na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i na doktorskim studijama pri Rektoratu Univerziteta umetnosti u Beogradu.
Osnovao je Centar za vizuelnu kulturu i informacije u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu 1974.
Ustanovio je predmet Vizuelna kultura, koji je prvi put uveo na Akademiju likovnih umjetnosti u Sarajevu 1982. Postavio je i temelje predmeta Teorija vizuelne kulture, koji je prvi put uveden na postdiplomskim studijama Akademije umetnosti u Novom Sadu 1992.
Izlagao je na više od četrdeset samostalnih i nekoliko stotina grupnih izložbi u zemlji i inostanstvu: Beograd, Niš, Novi Sad, Kruševac, Zrenjanin, Loznica, Podgorica, Bar, Nikšić, Sarajevo, Skoplje, Zagreb, Zadar, Ljubljana, Beč, Grac, Varšava, Prag, Moskva, Olbani, itd.
Realizovao je brojne skulpture u javnom prostoru: Šabac, Split, Zenica, Kikinda, Apatin, Beograd, itd.
Dobitnik je mnogih domaćih i internacionalnih nagrada, među kojima se ističu: Srebrna plaketa i specijalna diploma grada Varšave i Udruženja likovnih umetnika Poljske, Varšava, 1968; Zlatni beočug, Beograd, 1974; Politikina nagrada, Beograd, 1993, Nagrada ULUPUDS-a za životno delo, Beograd, 1998; Nagrada grada Beograda za likovno i primenjeno stvaralaštvo, vizuelne i proširene medije za 2009. godinu, Beograd , 2010; Gran pri na 11. Međunarodnom bijenalu umetnosti minijature, Gornji Milanovac, 2012.
Dela mu se nalaze u značajnim muzejskim zbirkama i privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu.
Autor je više od deset knjiga iz oblasti vizuelne kulture, istorije i teorije umetnosti.
