LookerWeekly.com magazin

Kompozitor Nikola Nikita Jeremić: „Sliku sam zamišljao u glavi“

Pripremite slušalice! Naredna priča nas vodi na fantazijsko, zvučno putovanje od pretkosovskog perioda do savremenog digitalnog studija. Na ovom putu spoznaćete kako su oživeli Monah Gavrilo i Kraljević Marko, i to baš onakvi kakvim ih je opisao pisac Aleksandar Tešić svojom epskom fantastikom, u knjigama “Kosingas”.

Spremite se za “Red zmaja”, radio-dramu koja s emitovanjem kreće u četvrtak, 28. novembra od 23h, na Radiju Novi Sad, dok mi, u iščekivanju prve epizode, otkrivamo sve što je važno da znamo pre nego što se prepustimo ovom čulnom užitku. (prvu epizodu poslušajte OVDE)

Naš mladi, nagrađivani kompozitor Nikola Nikita Jeremić, koji je komponovao muziku za video igre Destiny 2, Warhammer 40K: Battlefleet Gothic Armada 2, Pagan Online, Starpoint Gemini, i remiks za Witcher: Wild Hunt, autor je i muzike za novu i uzbudljivu radio-dramu “Red zmaja”, u produkciji Dramskog programa Radija Novi Sad.

U najavi ovog serijala, koji će bez sumnje privući veliku popularnost, kažu da je drama snimljena na nekoliko autentičnih lokacija u tehnici “binaural”, koja u potpunosti prenosi trodimenzionalnost prostora i dramske radnje. Šta to znači, kao i više o Redu zmaja, muzici i komponovanju, govori nam kompozitor Jeremić:

LW: Trilogija „Kosingas“ je popularna među ljubiteljima epske fantastike. Kako si je ti doživeo, i da li si i sam obožavalac?

Nikola: Moja avantura sa Gavrilom i Markom je počela još 2014. na letu za Los Anđeles kada sam rešio da se otisnem u beli svet i potražim svoju sreću na zapadu, ali sam nekako želeo da ponesem sa sobom jedan deo naše kulture. Imajući u vidu da sam i sam veliki fan fantastike, staroslovenske mitologije i rodnoverja, “Kosingas Red Zmaja” je bila idealna knjiga za let od 12 sati. (osmeh) Vrlo ubrzo posle toga sam pročitao i ostatak trilogije, čim sam se vratio za Srbiju.

Ceo svoj boravak tamo, kao i tokom povratnog leta, čitao sam knjigu i upijao svaki detalj.

Moje skromno mišljenje je da Kosingas može ravnopravno da stoji uz, recimo, sagu o vešcu Geraltu, poljskog pisca Andreja Šepkovskog. Imajući u vidu da je „The Witcher“, kako ga nazivaju, postao mega hit i u svetu video igara, pa sada stiže i Netflix serija, ja mislim da su trilogija knjiga, stripovi i ova radio-drama jako dobar početak razvijanja Kosingasa kao franšize. Uostalom, Tolkinov „Gospodar prstenova“ je prvo počeo kao trilogija knjiga, a vidite gde je sada. (osmeh)

Kosingas je bio trački sveštenik iz 5. veka pre nove ere, po kome je nazvana trilogija pisca Aleksandra Tešića. Njegova prva knjiga “Red zmaja” adaptirana je za prvi serijal istoimene radio-drame, i imaće 10 epizoda, u trajanju od sat vremena. Priča prati događaje na svetom putu Monaha Gavrila i Kraljevića Marka.

LW:  Da li se ti i pisac Tešić poznajete i od ranije?

Nikola: Aleksandar Tešić i ja se znamo još od 2014. godine. Preko nekoliko zajedničkih prijatelja smo se upoznali i postali smo takoreći „fanovi“ jedan drugog, jer koliko ja volim njegovo pisanje toliko on voli moju muziku. Čak smo i pre ove radio-drame sarađivali, tako što sam ja komponovao muziku za najave njegovih romana. On je bio taj koji me je predložio dramskoj produkciji RTV-a za ovaj projekat. Odatle je sve počelo.

Nikola je još kao student bio nagrađivan pet puta uzastopno za svoja postignuća na polju zvuka u vizuelnim medijima od strane The Audio Engineering Society (AES) – Udruženja audio inženjera, osnovanog daleke 1948. godine u Americi. Radio je muziku i za filmove Amanet, Procep…

LW: Koji efekat si želeo da postigneš svojom muzikom u radio-drami?

Nikola: Samom komponovanju sam pristupio sa filmske tačke gledišta, jer ovo je ipak dramsko delo i muzika treba da prati tok radnje i pojedinih bitnih momenata, kao i na filmu, jer svrha muzike je da poboljša emotivni doživljaj slušaoca. Što se tiče samog stila muzike, odlučili smo se za klasičan filmski zvuk orkestra, ali uz dodatak tradicionalnih srpskih etno instrumenata, kao i dodolskog pevanja. Takođe, postoje i momenti pravoslavnog horskog višeglasja u nekim scenama koje se dešavaju po manastirima.

LW: Kako je tekao dalji proces komponovanja?

Nikola: Prvo što je trebalo da se uradi je da se postave tonalitet i atmosfera muzike, ako mogu tako slobodno da se izrazim. Glavnu melodiju sam komponovao na klaviru prvo, jer na klaviru se najčistije čuju odnosi između melodije i pratećih akorda, pa onda kada sam bio zadovoljan onim što čujem i osećam u vezi te melodije, prešao sam na orkestriranje za simfonijski orkestar, hor, perkusije i etno instrumente. Od te glavne teme su nastali dalje lajt motivi za Gavrila i Marka u drugim kompozicijama koje su rađene za svaku od epizoda.

Ono što je meni najbitnije je da napravim melodiju koja je lako pamtljiva i koja privlači pažnju instantno. Uostalom, svi možemo prepoznati temu iz „Ratova zvezda“, „Gospodara prstenova“, „Harija Potera“ itd… I fanovi se vezuju za te stvari jako brzo, što je i bio moj cilj od samog starta.

LW: Da li si radio posebno muziku za svaku od epizoda?

Nikola: Kada smo postavili glavnu temu, od nje su napravljene uvodna i odjavna špica, koje su naišle na jako pozitivne kritike od strane produkcije RTV-a, kao i pisca Aleksandra Tešića. Posle toga je bilo relativno lako komponovati pozadinsku muziku za same scene i, kao što rekoh, prustupio sam tome kao da komponujem za film, bez obzira što nisam imao sliku pred sobom. Sliku sam zamišljao u glavi, jer su dijalozi i opisi dešavanja toliko kvalitetno snimljeni da su poslužili kao jako dobar vodič i inspiracija u aranžiranju muzike.
 LW: Koje instrumente si koristio?
Nikola: Muziku sam komponovao na računaru uz pomoć virtuelnih instrumenata koje sviram preko klavijature, ali sam neke od deonica za frulu i akustične gitare, baglame i neke sitne perkusije, snimio kod sebe u studiju.

LW: Kako bi nam opisao muziku koju su ovom prilikom komponovao?

Nikola: Muzika je u većini slučajeva dosta atmosferična, ali ima nekih jako bitnih momenata gde se dešavaju borbe sa čudovištima iz podzemnog sveta, pa muzika dobija malo brži ritam i postaje razigranija da proprati događaje tokom borbe.

LW: Za snimanje radio-drame, korišćena je tehnika “binaural”. Šta to znači za nas slušaoce?

Nikola: Binaural predstavlja tehniku snimanja zvuka uz pomoć dva mikrofona postavljena tako da prave trodimenzionalnu stereo zvučnu sliku i „prevare“ slušaoca da se zapravo nalazi u samom prostoru gde se izvodi preformans koji se snima. Najpopularniji je za radio drame i virtuelnu realnost, ali se koristi i u eksperimentalnoj muzici. Obično se koristi jedan poseban uređaj u vidu veštačkog modela ljudske glave, čije su uši zapravo mikrofoni koji snimaju, jer svrha mikrofona je zapravo da „sluša“ zvuk koji se emituje ispred njegove membrane i omogući audio interfejsu da napravi zapis na traci ili računaru. Prostije od ovoga, verujte mi, ne može da se objasni! (smeh)

Pored zvučnih efekata i dijaloga u ovoj radio-drami, muzika je, takođe, aranžirana u slojeve da bi se binauralno emitovala zajedno sa zvukom. Ta ideja za muziku je nastala iz moje želje za eksperimentisanjem, što je naišlo na jako dobar odziv od strane produkcije dramskog programa RTV-a, pa ćete moći, u nekim scenama borbe, da čujete kako određeni elementi muzike „šetaju“ kroz zvučni prostor.

Mala napomena za sve koji budu slušali radio-dramu je da obavezno slušaju na slušalicama, jer samo na slušalicama je moguće iskusiti pravu čar binauralnog snimka.

foto: Ana Milinković Jeremić

Tijana Janković

Tijana Janković-Jevrić studirala je menadžment u umetničkoj produkciji i novinarstvo na “Akademiji lepih umetnosti”, kao i kameru na “Dunav filmu”. Umetnost joj je veoma bliska - u njoj uživa i kao gledalac i kao stvaralac. Uređuje, piše i fotografiše. Voli da istražuje i saznaje, da upoznaje i da zapitkuje, pa joj je intervju najdraži. Piše za sve rubrike.

BJF19 LookerWeekly.com baner

Imate komentar?

Pratite nas