LookerWeekly.com magazin

Završen je kurs „Šta kustosiranje može/treba da bude“

Umetničkim performansom „Čitanje najveće slike u Beogradu“ koji su 20. novembra ispred zgrade Generalštaba Vojske Srbije izveli učesnici kursa predvođeni umetnikom Nemanjom Boškovićem, kao i organizovanjem prateće panel diskusije sinoć (u četvrtak) 21. novembra u Ostavinskoj, završen je kurs „Šta kustosiranje može/treba da bude“ koji organizuje Biljana Ćirić. U panel diskusiji učestvovali su polaznici kursa i članovi Škole za istoriju i teoriju umetnosti/slika.

Sumirajući utiske ovogodišnjeg izdanja kursa, nezavisna kustoskinja Biljana Ćirić rekla je da su polaznici uspeli da ostvare cilj kustoskog projekta: „Bez obzira na to koliko rad grupe može biti komplikovan, naročito posle drugog meseca kada počne da se razvija finalni projekat, ova grupa kustosa je jako lepo radila. Posebno mi je drago što su, zahvaljujući Darinki Pop Mitić koja je bila naš mentor, vrlo rano uspeli da krenu u istraživanje Škole za istoriju i teoriju slika, što je postao njihov alat da razumeju kontekst lokalne scene“.

Ćirić je istakla da su polaznici kroz tromesečni boravak uradili mnogo toga na razumevanju arhiva škole, kao i da su sami napravili jako bitan arhiv koi bi trebalo da se aktivira u određenom trenutku. „Trenutno radimo na prikupljanju sredstava i pripremanju dugoročnog istraživačkog projekta koji će se baviti istraživanjem Škole. To je ono što kurs „Šta kustosiranje može/treba da bude“ kao neka mala institucija želi, i to će sigurno biti deo nastavnog plana sledećeg izdanja kursa“, zaključila je Ćirić.

Govoreći o saradnji Škole za istoriju i teoriju umetnosti, Darinka Pop Mitić, jedna od učesnica panela i arhivatorka Škole, povodom saradnje između ove dve institucije istakla je: „Polaznici kursa „Šta kustosiranje može…“  zainteresovali su se nakon mog predavanja o Školi, jer su u tom iskustvu prepoznali sopstvene probleme i nedoumice, kao i lokalna iskustva u edukativnim praksama i metodologiji škole. U potrazi za novom metodologijom znanja ovaj tim je kroz individualno razumevanje praksi škole krenuo u razvoj sopstvenih istraživačkih i umetničkih projekata“. Pop Mitić je u afirmativnom tonu naglasila novo razumevanje i refleksiju mlađih generacija o konceptu paralelne edukacije, ali i proširenje perspektive o tretmanu samog arhiva i čuvanju materijala od propadanja.

Povodom održanog perfomansa „Čitanje najveće slike u Beogradu“ mladi umetnik Nemanja Bošković kog su kustosi pozvali da predvodi ovaj umetnički događaj izjavio je da su učesnici na pravi način razumeli i izveli ideju ovog događaja:„Zbog različitosti ljudi koji su učestvovali u performansu, bilo je ovo funkcionalno izvođenje bez ikakve političke konotacije. Ono označava konekciju između ljudi, kao i podršku i sigurnost, koja je sve manja u bilo kojim međuljudskim odnosima. Učesnici performansa su doživeli pravi utisak kako se treba osećati tokom izvođenja nečega i kako treba da prođu kroz neku ideju koju su kustosi zamislili, a na osnovu koje je organizovan ovaj događaj.“

Ideja da se završni rad polaznika kursa bavi čitanjem slike sa Generalštaba Vojske Srbije potekla je od Zulfikara Filandre iz Sarajeva, jednog od polaznika kursa, koji je taj bilbord video kao idealan primer za ostvarenje zamisli koja se rodila tokom istraživanja i obeležavanja 20 godina postojanja škole za istoriju i teoriju umetnosti – da se praksa škole od pre dve decenije dovede u vezu sa sadašnjicom: „Pošto se škola bavila ideološkim čitanjem slika, uočio sam taj veliki bilbord u Beogradu, gradu koji je uvek bio centar nečega, a činjenica da se ova fotografija nalazi u centru tog centra, za mene je jako simptomatična i uznemirujuća jer sam je doživeo kao nešto što promoviše i ideološki simboliše jednu težnju prema militarizaciji ovog društva. Možda je moj utisak takav jer dolazim iz regiona, i meni kao susedu Srbije i nekome ko je preživeo ratnu agesiju, nije baš drago da takva ideologija postoji.“

Njegova teza, koju je zastupao u okviru panel diskusije, ticala se pitanja koliko je prisustvo militarizma objektivno, a koliko je ono samo plod medijske manipulacije: „Tokom tromosečenog boravka u Beogradu primetio sam dosta militantnog i u medijima, pa se logično nameće pitanje da li on postoji suštinski i koliko je stvaran, ili postoji samo Bez obzira što se za militarizaciju kao izgovor koristi strah od onog drugog.  Mislim da je to opasnost za ovaj grad jer zbog toga dolazi do jedne netolerancije prema drugačijem i slobodnijem mišljenju.“

Aigerim Kapar iz Kazahstana, jedna od učesnica kursa i rada na završnom programu, istakla je postoji potreba da umetnici iz Kazahstana i Srbije nastave da sarađuju, i da Beograd, ljudi i mentori sa kojima je sarađivala u okviru projekta predstavljaju najdragocenije iskustvo po kojem će pamtiti ovaj kurs:

„Tokom tromosečenog boravka ovde, zaljubila sam se u Beograd jer je to neverovatna sredina puna sjajnih ljudi i kvalitetne umetničke scene. Nas jedanaestoro polaznika iz celog sveta nismo delili samo iskustva kao profesionalci, već i kao ljudi, tako da sam se osećala kao da sam istovremeno stanovnik celog sveta. Pronašla sam dosta sličnosti između Kazahstana i Srbije, kao što su postkomunistička i postsocijalistička linija podudarnost,i i zato mislim da su izazovi sa kojima se ove zemlje suočavaju isti, zbog čega treba da sarađujemo kako bismo obezbedili sebi svetliju budućnost.“

Projekat “Šta kustosiranje može/treba da bude“ koji organizuje Biljana Ćirić zamišljen je kao godišnji program kustoskih radionica, predavanja i studijskih poseta, u cilju okupljanja ključnih međunarodnih i lokalnih ličnosti koje se bave kustoskim diskursom, a koje su u mogućnosti da učesnicima pruže važna institucionalna znanja i mreže. U saradnji sa institucionalnim i korporativnim partnerima, namera projekta je da ojača sledeću generaciju kustosa i stručnjaka pomažući im da akumuliraju znanja i uspostave nove mreže i partnerstva kroz program. Pored niza radionica i programa koje je pohađalo 12 mladih kustosa, u segmentu javnih predavanja ove godine učestvovali su brojni uvaženi kustosi među kojima Luka Lo Pinto, Zdenka Badovinac, Ares Športa, Urška Jurman, Marko Skotini, Nikita Yingqian Cai, Matt Packer, Valerio del Baviljo i Čarls Eše.

LookerWeekly

Onlajn nedeljni magazin LookerWeekly.com čitaju mlade i radoznale osobe, koje tragaju za informativnim, zabavnim i edukativnim sadržajem iz najrazličitih oblasti.

BJF19 LookerWeekly.com baner

Imate komentar?

Pratite nas

Na ovom svetu je puno jedinstvenih ljudi...I baš njih smo odabrali za naše LookerWeekly intervjue.