LookerWeekly.com magazin

Dramski pedagog Dušan Kalejski: Mladima dosadilo pasivno reprodukovanje

Dramski pedagog u CEKOM-u u Zrenjaninu, nagrađivan glumac i muzičar,  Dušan Kalejski jedan je od perspektivnih profesionalaca u kulturi i umetnosti, koji je odabran za ovogodišnjeg učesnika u projektu Kreativno mentorstvo. To znači da će njegov mentor, na godinu dana, biti pozorišni reditelj Nikola Zavišić, od koga će saznati sve ono što mu može pomoći da napravi dalje korake u svom radu. Njihov mentor – mentij odnos, Kalejski opisuje kao ležeran, a samim tim i produktivan.

Susreti sa mentorom, u okviru Kreativnog mentorstva podrazumevaju, 10 mesečnih sastanaka, na kojima se diskutuje o izazovima s kojima se menti, u ovom slučaju Dušan, susreće. Pored toga, ovaj program je osmišljen i da okupljan sve učesnike (25 para mentor – mentij) zbog kreiranja snažne mreže budućih lidera u kulturi.

Kako izgledaju mladost, kultura, obrazovanje i egzistencija iz ugla talentovanog Zrenjaninca, saznajemo u razgovoru sa Dušanom Kalejskim, povodom Kreativnog mentorstva:

Kreativno mentorstvo je usmereno ka mladim i perspektivnim profesionalcima u kulturi. Koliko toga je moguće da jedan kreativan pojedinac, kao što si i ti, sam učini za svoju zajednicu?
Dušan: Ja se kulturom i umetnošću i dalje bavim isključivo u svom slobodnom vremenu. Svoj život materijalno finansiram radom u jednom ugostiteljskom objektu. To je teška bitka, koja često rezultira turbulentnim usponima i padovima.
Mislim da je umetnost polje koje nam daje mogućnost da menjamo stvari, ali zaista. Ne znam koje su razmere tih promena, ali ukoliko se ne prihvatimo posla, okovi će se sve više stezati.
Baš zbog toga mnogo svoje energije ulažem u rad sa mladima, s akcentom na procesu, na razmatranju vrednosti i principa kojima se vodimo. Scenske izvedbe, prezentacije, predstave… dolaze kao rezultat procesa i kao jasan stav i promišljanje grupe.
Ti si dramski pedagog u Centru za kreativno odrastanje i multikulturalnu saradnju, CEKOM-u, u Zrenjaninu. Koliko je bitan jedan ovakav centar za tvoj, ili bilo koji drugi grad i njegove mlade stanovnike?
Dušan: Od izuzetnog je značaja da se neformalno obrazovanje sa svojim metodama i sadržajima neguje u ovakvim centrima. Formalni obrazovni sistem je loš i neinovativan, tako da mladima treba pružiti mogućnost da svoje slobodno vreme provode u kreativnom okruženju.
Na primeru CEKOM-a možemo videti kako, koristeći dramske metode i tehnike, mladi ljudi jasno i glasno artikulišu svoje stavove i kroz umetnički aktivizam nameću određena pitanja široj zajednici. Njima suštinski nedostaje aktivno učešće u procesu učenja, dosadilo im je pasivno reprodukovanje serviranog.

U maju, na 9. Festivalu omladinskog pozorišta Vojvodine u Kuli, osvojio si nagradu za najbolje glumačko ostvarenje igrajući u predstavi “Legenda o Čoveku-Krompiru”. O kakvoj je ulozi reč?
Dušan: Uloga je epizodna. U pitanju je mudrac koji 1000 godina čeka da se sretne sa Čovekom Krompirom, ispriča mu legendu i umre. Njegov život je ispisan na parčetu papira i on zna šta mu je sudbina. Eto, čekaš da prođe vreme i da umreš. Mudrac jeste simbol, ali je njegova funkcija u predstavi i mnogo više od toga.
Inače predstava je proglašena za najbolju na festivalu, a uzeli smo i nagrade za najbolju režiju, scenski pokret i originalnu muziku.
 Šta ti je bila motivacija da se prijaviš za četvrtu generaciju mentija Kretivnog mentorstva?
Dušan: Motivacija mi je bila želja da napravim nove korake u svom radu, naučim nešto novo, upoznam ljude sa kojima bih mogao da ostanem u dugoročnijem kontaktu. I na kraju krajeva, da se zabavim, u onom kreativnom smislu. Mislim da je znanje potrebno deliti, tako da mi je motiv bio i deljenje sopstvenh potencijala sa ostatkom grupe.
S obzirom na to da program postoji od 2012. godine, da li poznaješ još nekog ko je bio deo te priče pre tebe?
Dušan: Poznajem Vladimira Đurića, sociologa i programskog direktora Kulturnog Centra iz Zrenjanina, koji je bio mentor u jednoj od prethodnih generacija.
Da li si imao već priliku da se sretneš sa svojim mentorom, pozorišnim rediteljem i dizajnerom svetla, Nikolom Zavišićem?
Dušan: Videli smo se dosta puta u ovih nekoliko meseci. Dobro smo se snašli. Ide nam, što bi se reklo. Mislim da su nam pozorišna estetika i ceo pristup u kreativnom radu slični. Samim tim, svaki naš razgovor donosi novo iskustvo i na mene deluje inspirativno. Obojica smo dosta ležerni u odnosu mentor – mentij, ne radimo pod pritiskom i to smatram kvalitetom.

Kao što je to često slučaj kod vrednih i talentovanih ljudi, pored toga što rade više poslova da bi finansijski opstali, svoju kreativnost ti izražavaš, pored glume i muzikom. Kako napreduju nastupi ska benda “Neke face” čiji si član, kompozitor i tekstopisac?
Dušan: Bend je na sceni već 12 godina, s tim da sviramo kad možemo i koliko možemo. Tokom postojanja imali smo dosta perioda u kojima smo pauzirali, a trenutno se nalazimo u jednom aktivnijem periodu tako da smo u 2018. zabeležili nekoliko nastupa po Vojvodini. Sviramo 7. jula u bašti Kulturnog Centra Novog Sada na WATER FEST-u, pa eto ako ima zainteresovanih, neka naiđu.
Kojom pesmom ili stihom bi voleo da zavšiš ovaj intervju?
Dušan: Za kraj evo jedne meni drage pesme koju smo radili za predstavu “Korak”:

Pogledaj oko sebe, videćeš kako stojiš sam.
Drugi trude se oko tebe, mrdni prstom da bar nešto znam.
Taj osećaj kada budi se i pokuša skroz da sludi te,
ti trudiš se, ali ti ne ide i nestaješ, a svi te i dalje vide.

 

Tijana Janković

Tijana Janković-Jevrić studirala je menadžment u umetničkoj produkciji i novinarstvo na “Akademiji lepih umetnosti”, kao i kameru na “Dunav filmu”. Umetnost joj je veoma bliska - u njoj uživa i kao gledalac i kao stvaralac. Uređuje, piše i fotografiše. Voli da istražuje i saznaje, da upoznaje i da zapitkuje, pa joj je intervju najdraži. Piše za sve rubrike.

Summer 3P 2018 - LookerWeekly.com baner

Imate komentar?