LookerWeekly.com magazin

Šta nam u ljubavi donosi igra toplo-hladno?

Poigravamo se tuđim emocijama kako bismo se osećali što moćnije i kako bismo imali kontrolu nad komplikovanim odnosima. A kada su odnosi komplikovani? Kada nam se, u isto vreme, dopadnu dve ili više osoba, pa ne znamo koju da izaberemo, kada ne verujemo u monogamiju, kada želimo da dominiramo i nahranimo svoj Ego, izlečimo komplekse iz detinjstva u kojem smo bili neprimetni, ismevani….

Oni koji monogamiju smatraju neprirodnom, bez suviše razmišljanja, prepuštaju se svim emotivnim prilikama koje im život pruža. Ulaze u odnose u kojima svi trpe, sem njih. Može da se desi da jedan duži period provedu sa jednom osobom, ali čim osete zasićenje, odlaze na drugu stranu. Nema ih neko vreme, a onda se pojave kada im zafali neko “takvog” izgleda, mirisa, smeha, dodira, umeća, znanja…. Oni ne igraju igrice, već žive ono što osećaju, rekli bismo “sasvim prirodno”.

Igra toplo-hladno, može biti toliko snažna i surova, da, figurativno rečeno, pretvori mozak u “kašu”. Partner gubi sposobnost razumnog zaključivanja i čitavim bićem ulazi u rešavanje teške ljubavne zagonetke, zbog čega ostaje bez životne energije.

Ljudi koji igraju ljubavne igre, zapravo nemaju veliko mišljenje o sebi. Trude se da kod partnera izazovu opsesivno ponašanje, kako bi i sami osetili da su vredni.

Bilo da imate posla sa osobom koja ne veruje u monogamiju, ili sa onom koja vas greje pa hladi, patnje su identične. Kada vam neko daje krila, snagu i utisak da možete da pomerite čitav svet, a onda učini da ne možete da ustanete iz kreveta, potrudite se da se nasmejete i sve će vam biti mnogo jasnije. Tada ćete osobu ili shvatiti, ili osuditi, ali ćete doći do saznanja da ste sami pristali na igru. Uvek imamo dovoljno vremena da pobegnemo od komplikovanog odnosa, ako odolimo njegovoj trenutnoj lepoti i ako nas ne vodi slepa potreba da pošto- poto ubijemo samoću.

Svi oni koji svesno, svojim negativnim ponašanjem, žele da izazovu emociju kod drugih, ne dobijaju baš ništa, iako im se čini suprotno. Niti su stvarno voljeni, niti postaju zaista veći, bolji, poželjniji. To je čarolija koja traje veoma kratko, a onda se konji pretvore u pacove, kočija u bundevu…. a osobe pokažu svoje pravo lice. Jedino što se uvećava je Ego koji ih vodi daleko od sebe i iskrene Ljubavi.

foto:freedigitalphotos.net

Sanja Rešćanski

Sanja Rešćanski, diplomirani novinar, radi i kao instruktor u plesnoj školi. Baveći se ljudskim telom i emocijom kroz igru, čovekova slabost joj nije strana. Upravo zbog strahova ljudi koje poznaje i sa kojima radi, njihovih nedoumica, donošenja pogrešnih odluka i velikih patnji, posvetila se istraživanju svega onoga što je okružuje i što je ponekad gleda pravo u oči, a to su strahovi, velike ljudske želje, snovi i glad za ljubavlju... Piše za rubriku stvaran svet.

Imate komentar?