LookerWeekly.com magazin

Stvari naših ljubavi

Ljudi su povezani sa stvarima, ali ne samo u smislu svojine. Svojim dodirom, na svemu ostavljaju trag.  Iako su na prvi pogled to “samo” stvari, neke za nas imaju veliki značaj.

U narodnom verovanju, one imaju važnu ulogu. Od kad je čoveka, predmetima je davana naročita čast, pretvarani su u božanstva. Za magijske radnje, npr, potrebno je nešto što je pripadalo osobi kojoj je magija namenjena. Prilikom venčanja, savetuje se da mlada nosi nešto staro,  novo i plavo. Kada dete malo poraste, ispred njega se stavljaju glavni predmeti određenih zanimanja. Veruje se da onaj koji prvo dohvati, određuje njegov životni put….

U periodu puberteta, kada su ljubavi, uglavnom, platonske, bilo nam je važno da imamo nešto “njegovo” ili “njeno”. Te stvari su ono u šta smo verovali, čemu smo se radovali i nadali. Zapravo, one su bile neka vrsta božanstva. Davale su nam snagu i lepotu života, a osetili bismo i fizičku, duhovnu povezanost sa osobom koja nam se dopada. Ulazak u prostoriju u kojoj je osoba boravila do samo pre pet minuta, ili u njen životni prostor, iako trenutno nije tu, takođe je stvarala osećaj povezanosti, utisak da nam je veoma blizu.

Naša koža je puna nervnih završetaka, pa može čak da nam prenese i ukus onoga što dodirujemo, tvrde naučnici. Poznato je da su pojedini ljudi dodirom metalnog predmeta osetili njegov ukus, a da su oni koji su držali određene opijate u ruci, imali reakcije kao da su ih konzumirali.

Ista je stvar i kada smo zaljubljeni. Nema devojke koja ne bi volela da spava u majici svog dragog, niti momka koji ne želi da sa sobom uvek nosi nešto njeno. Ovo je posebno izraženo kod tinejdžerskih ljubavi, koje uživaju u svakom momentu i ne žele da se razdvajaju ni na trenutak.

Čak i u zrelijim godinama, možemo da se vezujemo za stvari svojih neostvarenih, nedovršenih ljubavi. Tada one nisu radost, već tuga. Daju nam utisak da smo još uvek u vezi sa voljenom osobom, osećajući trag njenog parfema ili sećajući kako je određeni predmet držala u ruci.

Ma koliko godina da imamo, uvek patimo zbog neostvarenih ljubavi, raskida, gubitka osobe na neki drugi, još bolniji način… Tada su stvari te koje nam na momenat leče rane, ali nas zato još više udaljavaju od novih prilika. Upravo iz tog jakog razloga, stvari svojih ljubavi stavite u prošlost i pustite – dolaze neki novi klinci.

foto:freedigitalphotos.net

Sanja Rešćanski

Sanja Rešćanski, diplomirani novinar, radi i kao instruktor u plesnoj školi. Baveći se ljudskim telom i emocijom kroz igru, čovekova slabost joj nije strana. Upravo zbog strahova ljudi koje poznaje i sa kojima radi, njihovih nedoumica, donošenja pogrešnih odluka i velikih patnji, posvetila se istraživanju svega onoga što je okružuje i što je ponekad gleda pravo u oči, a to su strahovi, velike ljudske želje, snovi i glad za ljubavlju... Piše za rubriku stvaran svet.

Imate komentar?

seven − 3 =

Pratite nas