LookerWeekly.com magazin

Neobičnim medom iz malog grada stigli na police velikih marketa

* Tekst: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com * Fotografije: Jovan Nedeljkov

– Krajem januara ove godine doneo sam odluku da napustim posao u farmaceutskoj industriji. Prelomni momenat desio se jednog četvrtka, a ja sam od tog trenutka progledao. U našim životima novac nikad nije bio primarna komponenta, već je ljubav ta koja nas vodi. Otkad ne idem na posao svakog jutra, počeo sam da živim opuštenije i slobodnije, bez opterećenja. Sada čak i više radim. Drugačiji je osećaj kad radite za svoju porodicu – seća se Miroslav velike promene u svom životu.

On je i doneo pčelarstvo u porodicu Mutić. Iako postoji porodična priča da je njegov pradeda, poreklom iz Like, između dva svetska rata gajio pčele u takozvanim trnkama, odnosno vrškarama, ovu vrstu zadovoljstva, ali i preduzetništva u familiju u Novoj Pazovi 2013. godine uvodi upravo Miroslav.

– Jelena i ja smo se upoznali u leto 2014. godine i odmah smo znali da smo jedno za drugo. Bili smo i sigurni da je naša budućnost u medu. Ona je tada bila na trećoj godini studija ekonomije, a po završetku fakulteta počela je da se uključuje u posao. Počeli smo sa 10, pa redom išli do 30, 50, da bismo stigli do 100 košnica – seća se Miroslav.

– Želela sam nešto drugačije, a ne samo klasičan med u tegli sa žutim poklopcem. Prva ideja je bila da napravimo med sa kakaom, da stvorimo nešto autentično što nije postojalo u Srbiji i da se izdvojimo na tržištu. Ja sam se više usmerila ka vođenju društvenih mreža, marketingu, odgovaranju na poruke klijenata i komunikaciju uopšte, a od kad se rodila Lena, dosta vremena provodim i sa njom. Miroslav je češće u polju, on se otpočetka opredelio za košnice i pčele, za vrcanje meda i pripremu mešavina – priča Jelena za Priče sa dušom.

– Iako nije u duhu skromnosti ovo reći, ali upravo je skromnost osnov svega što radimo. Nijednog trenutka nismo žalili novac koji ulažemo u pčele. Najvažnije nam je da njima bude dobro i da imaju sve što je neophodno. Neko bi možda sebi prvo priuštio automobil ili nešto slično, ali mi nismo u tom fazonu. Posle svadbe nismo čak išli ni na medeni mesec – objašnjava Miroslav.

Pitam ih šta su naučili od pčela, odnosno šta su im one donele?

– Na livadi vlada takav mir, da imam utisak da bi neko mogao bez problema da me odnese, a da ja to ne primetim od onog divnog zujanja. Tamo imam tu svoju „tišinu“ u kojoj se čuje samo lepet njihovih krila. Nedavno smo završili pripreme za suncokretovu pašu, pčele su spremne, suncokret je procvetao, a mi računamo da će one vrhunski da urade svoj posao – objasnio je Miroslav, koji je posle višegodišnjeg rada u farmaceutskim kompanijama, zimus odabrao da bude isključivo pčelar. 

– Nije bilo straha, glavni razlog zbog koјeg sam napustio veoma dobro plaćen posao je to što ni u jednoj firmi u kojoj sam radio nisam dobio priliku da napredujem na račun energije koju sam ulagao. Pored svih kvaliteta, niko nije video moje zalaganje i predanost poslu 100 posto. Zato sada u pčelarstvu, u ovoj našoj priči idemo napred najviše onoliko koliko dodajemo gas, a dodajemo ga non-stop. Uz ljubav dobijamo onaj osećaj da možemo sve. Neko bi rekao „Školovao si se sedam godina i još toliko si radio u farmaceutskoj industriji, a sada to menjaš za posao na livadi“, ali ono nekad i ovo sad ne mogu da se porede. Biti svoj na svome nema cenu. Pčele vam pokazuju smisao života, one su jedini stvaraoci u nekoj poljoprivrednoj grani koje ne treba da terate da rade. One same po svom instinktu rade, od izlaska do zalaska sunca, od njih smo mnogo naučili. To i jeste naša vodilja: da sve počiva na radu, da rezultati stižu u skladu sa tim u kojoj meri ste uključeni u posao, odnosno koliko se dajete.

– Nedavno sam čula za jednu akciju u Srbiji o očuvanju pčela i saznala da one oprašivanjem na svoj način učestvuju u stvaranju sastojaka za skoro svaki treći zalogaj koji pojedemo i da bi cela planeta bila u velikom problemu ako bi one nestale – dodala je Jelena.

Bračni par Mutić voli da radi, a da su tome naučeni od malena, lako se može zaključiti. Jelena je još kao devojčica pomagala roditeljima u njihovoj privatnoj firmi, pa ne krije da lako ume sebi da „napravi posao“.

– Posao me pokreće. Čak i kad fizički ne radim moram ili nešto da čitam, da učim i da se usavršavam. Najviše volim kad sam uveče pozitivno umorna od posla. Mislim da zbog toga čak i na tu neizvesnost u preduzetništvu gledam kao na čar življenja. Mi dosta radimo sezonski, leti proizvodimo, a zimi više prodajemo. Svesna sam da je posao preduzetnika takav da nikad ne znate da li ćete i u kojoj meri biti angažovani. Često ne znam ni sama odakle mi taj urođeni optimizam – kaže Jelena.

– Inspiraciju nalazimo u našim životima, u našim odlukama, u našem putu. Volimo da uživamo u nečemu što smo sami stvorili i to nas oboje krasi. Iako su mnogi iskopirali našu ideju i napravili slične proizvode, mi ne bismo bili u stanju da uživamo u plodovima koji nastaju na račun nečega što je neko drugi prethodno rekao, zamislio ili napravio. Nas takve stvari ne zanimaju, nas zanima samo original – izjavio je Miroslav Mutić na kraju ove Priče sa dušom.

Jeleninu i Miroslavljevu stranicu nađite OVDE.

LookerWeekly

Onlajn nedeljni magazin LookerWeekly.com čitaju mlade i radoznale osobe, koje tragaju za informativnim, zabavnim i edukativnim sadržajem iz najrazličitih oblasti.

Imate komentar?

Pratite nas