LookerWeekly.com magazin

Sretenje Gospodnje

15. februar

Srbi su znali da je Sretenje veliki praznik, a crkva ga ubraja među petnaest najvećih. Potpuno se zanemarilo njegovo osnovno značenje, odnosno, reč je o svetkovini susreta Simeona i Isusa Hrista. Vremenom je ovom prazniku dato narodsko značenje. Po jednom značenju, ovog dana su Sreten i Obreten, nepostojeći sveci koje je neupućen narod nadomestio i svrstao u ovaj dan, podstaknut njegovim nazivom.

Simeon je bio jedan od sedamdeset trojice učenjaka, koje je misirski vladar Ptolomej Filadelf okupio u Aleksandriji, centru helenističke kulture, sa zadatkom da prevedu Sveto pismo sa jevrejskog na grčki jezik. Prevodeći knjigu proroka Isaije, Simeon je zastao kod četrnaestog stiha koji predskazuje dolazak Mesije: “Za to će vam sam Gospod dati znak: eto, djevojka će zatrudnjeti i roditi sina”, jer mu se učinilo da reč devojka stoji greškom i da je treba prevesti rečju žena, ali mu je anđeo zadržao ruku kad je pokušao da tako upiše prevod, uz napomenu da je proročanstvo tačno. Zato Simeon, po Božjoj volji, nije mogao da umre dok se nije osvedočio u tačnost reči proroka Isaije, te je poživeo 360 godina. Kako dalje kaže legenda, starac Simeon se zadesio u crkvi kad je Deva Marija, četrdesetog dana po rođenju, donela prvi put novorođenog Isusa u hram. Pri tom susretu Simeon je prepoznao u novorođenčetu Mesiju. Budući da je uzeo tad Hrista u ruke, dobio je naziv Bogoprimac.

[box]Po narodnom tumačenju, na Sretenje se susreću zima i leto.[/box]

Sretenje je sredina zime, pa se ovaj praznik drugačije naziva Sredozimci i uzima se kao važan datum u meteorološkom pogledu. Naime, po davnašnjem verovanju, koje se održalo do današnjih dana, na Sretenje se medved (mečka), budi iz zimskog sna i izlazi iz jazbine. I ako pri tom ugleda svoju senku-vraća se da još šest nedelja nastavi svoj san, što znači da će još toliko potrajati zima. Ako ne ugleda svoju senku-odlazi u šumu da potraži hranu, što znači da je glavna zima prošla. Devojke su pak pazile na to kakvog će muškarca na Sretenje prvog spaziti, verujući da će se udati za nekog ko ima sličan izgled i svojstva.

U različitim predelima Srbije i verovanja su drugačija. U Leskovačkoj Moravi se verovalo da se ovog dana vrapci venčavaju, pa pošto oni nisu dugoveki, a samim tim i njihov „brak”, mladenci su izbegavali da se venčavaju na Sretenje. Ovaj blagdan je krsno ime pojedinih rodova, a abadžije su ga uzele kao krsnu slavu esnafa.

Sretenje, koje su narodna mašta i iskustvo obogatili nizom običaja i verovanja, posebno je značajno za srpski narod i usled činjenice da se na ovaj dan zbio najprelomniji događaj u našoj istoriji- dignut je 1804. godine u Orašcu Prvi srpski ustanak pod vođstvom Karađorđa. Država Srbija slavi Sretenje kao Dan državnosti i Dan vojske Srbije.

Praznik Sretenja Gospodnjeg se u katoličkim i protestantskim zemljama naziva Kandelora (od latinskog, Festum candelarum-praznik sveća). U Italiji se Kandelora smatra poslednjim danom zime. Ovog dana se predskazuje vreme. Po verovanju, ako pada sneg ili kiša-zime više neće biti, a ako sija sunce-biće još hladnog vremena. Na Kandeloru se osveštavaju sveće, koje se čuvaju u jastuku i pale samo u slučajevima krajnje nevolje, ako se razboli ukućanin ili domaća životinja. U Austriji ovog dana u kućama gori niz sveća, da bi po verovanju osvetlili put pokojnicima. U Nemačkoj na Sretenje kažu da će uskoro biti kraj zime i seljani se uveliko pripremaju za poljske radove. U pokrajini Hasen je bilo u običaju da se ovog dana jedu gusta pšenična kaša i pržena kobasica-da bi lan izrastao gust i dug. U Španiji je Sretenje – Candelaria, isključivo crkveni praznik.

 foto: Wiki

Sanja Rešćanski

Sanja Rešćanski, diplomirani novinar, radi i kao instruktor u plesnoj školi. Baveći se ljudskim telom i emocijom kroz igru, čovekova slabost joj nije strana. Upravo zbog strahova ljudi koje poznaje i sa kojima radi, njihovih nedoumica, donošenja pogrešnih odluka i velikih patnji, posvetila se istraživanju svega onoga što je okružuje i što je ponekad gleda pravo u oči, a to su strahovi, velike ljudske želje, snovi i glad za ljubavlju... Piše za rubriku stvaran svet.

Imate komentar?