LookerWeekly.com magazin

Imate li sindrom fantomske vibracije

Život na aparatima

Kako li smo živeli bez mobilnih telefona? To vreme, danas, kada “živimo na aparatima”, nezamislivo je. Međutim, svaki napredak, pored blagodeti, ima i onu tamnu stranu. Jedna od njih je i sindrom fantomske vibracije. Da li i vama ovaj sindrom ne da mira?

Nove tehnologije, savremeni načini komunikacije, zauvek su promenili naše živote. Monitori su otvorili neka nova vrata, a tastatura je postala naš primarni dodir sa svetom.

Bilo da je reč o upotrebi kompjutera ili mobilnog telefona, savremeni čovek jednostavno “živi na aparatima”.

Putem mreža se družimo, sarađujemo, volimo, šepurimo i svađamo. Virtuelni svet je naša nova realnost, naš nefizički život, naša digitalno upakovana misao, duša. I to naše pati od mnogih duševnih boljki, kao što je Fejsbuk depresija ili poremećaj o kojem će ovde biti reč – sindrom fantomske vibracije.

Komunikacija i informisanost, što intelektualna što voajerska, svakodnevno su na našem duhovnom meniju. Glad za novostima je sveprisutna, iako neki tvrde da smo već postali prezasićeni. Možda nam je i dosta, ali, po svoj prilici, trajnog isključivanja nema. Postali smo zavisni!

Kada pogledate oko sebe na ulici, retko ćete primetiti da neko šeta ili sedi na klupi, a da pri tom ne koristi mobilni telefon. Čak i kad trči, juri, žuri ili žvaće sendvič, telefon je u ruci. Jednostavno sebi ne dozvoljavamo da budemo ni u jednom trenutku isključeni. Pametni telefoni samo su nam u tome još više pomogli. “Živimo na aparatima”, neprestano uključeni. A šta se dešava kada se uređaji ućute? Kada nam ne stižu SMS-ovi, notifikacije, mejlovi?

U retkim trenucima kada nismo aktivno na mreži, GSM ili Interner, učini nam se da nam telefon vibrira, pa čak i onda kada nam nije u džepu – što je češće kod muškaraca. Ukoliko vam se dogodilo da vam se čini da telefon zvoni, ili da stiže poruka, a da ništa od toga nije stvarno, to je znak da patite od sidroma fantomske vibracije.

Ovaj sindrom nije dovoljno istražen. Međutim, naučnici ga opisuju kao anksioznost, svojevrsnu nervnu napetost u odsustvu dnevne doze savremene komunikacije.

Moderan čovek ima stalnu potrebu da bude u toku, da je upućen. Ako propusti neku novinu na, npr., društvenoj mreži, oseća se izostavljenim. U stalnom je stresu, malo spava i ima kompulsivnu potrebu da proverava da li su mu pristigle neke nove notifikacije.

O sindromu fantomske vibracije, ali i o drugim poremećajima izazvanim savremenom tehnologijom u svojoj knjizi “iPoremećaj” govori dr Lari Rosen.

Dr Rosen, u jednom od svojih intervjua, objašnjava da je tehnologija dobra, i da ona nije krivac, već da je “tehno – zavisnost” rezultat našeg odnosa prema njoj. Ukoliko njenom upotrebom ne utičemo negativno na naše realne društvene, ljubavne i porodične veze, onda je sve u redu.

Pomislite samo koliko puta ste ustali od stola, pa čak i prekinuli romantični trenurak, da biste se javili na poziv. Razmislite koliko često proveravate telefon ili neki drugi mobilini uređaj u iščekivanju poruke ili mejla. Sigurno ste to uradili dovoljni broj puta, da vam se ponekad desi da ste čuli njegovo zvono, iako je to bila samo samoobmana – umišljeno zvono.

Nije potrebno da brišete, da biste ponovo, nakon kraće pauze, kreirali profile. Prošetajte, pa ćaskajte uživo. Takođe, dovoljno je da uključite samokontrolu i da ponekad utišate ili isključite telefon.

Savremeni načini komunikacije pružaju nam mnogo toga dobrog, ona su naša generacijska prednost. Ipak, ona ne bi trebalo da budu mreža u kojoj ćemo tkati naš čitav svet, ili, što je podjednako strašno, da zanemarujemo trenutak u kojem se nalazimo i ljude koji sede pored nas kako bismo se dopisivali. Takvo ponašanje, u najmanju ruku, smatra se nekulturnim, a kao što nam naučnici govore, i štetno je po naše zdravlje.

“Život na aparatima” na tankim je digitalnim nožicama. Za eutanaziju je potreban samo jedan taster – “delete”.

Foto: Stuart Miles @ FreeDigitalPhotos.net

Tijana Janković

Tijana Janković-Jevrić studirala je menadžment u umetničkoj produkciji i novinarstvo na “Akademiji lepih umetnosti”, kao i kameru na “Dunav filmu”. Umetnost joj je veoma bliska - u njoj uživa i kao gledalac i kao stvaralac. Uređuje, piše i fotografiše. Voli da istražuje i saznaje, da upoznaje i da zapitkuje, pa joj je intervju najdraži. Piše za sve rubrike.

Imate komentar?

Pratite nas

Na ovom svetu je puno jedinstvenih ljudi...I baš njih smo odabrali za naše LookerWeekly intervjue.