LookerWeekly.com magazin

Mesec maj u srpskom običajnom kalendaru

Maj je nazvan cvetnim mesecom (jer cvet znači boja), po nabujalom rastinju okićenom svim bojama, jer je tada sve u punom cvatu i cvetu. Ime je dobio po rimskoj boginji Maius, zaštitnici biljaka i rastinja.

U domaćem običajnom kalendaru, početak maja je u znaku Biljanog petka, praznika cveća i lekova, a za njim slede svečanici bilja i roda, stoke i polja (Đurđevdan, Jeremija, Poljobranija, Nikolaji). Ove godine je i u znaku Vaskrsa, jer ovaj veliki praznik pada prvog dana meseca maja.

U ovom mesecu su i sveci knjige i pismenosti-Jovan Bogoslov, jedini od četvorice jevanđelista koji spada u red velike dvanaestorice apostola, najučeniji i najomiljeniji Hristov učenik, i Slovenski Apostoli, utemeljivači naše pismenosti i bogoslovlja, Ćirilo i Metodije.

Predznaci od godine

  • U narodu se veruje da suv maj predskazuje gladnu godinu. Hladan maj sena i vina daje.
  • U maju prepelica pućka:“Pošto će biti o jeseni hrana!?“
  • Što više pućka to skuplja hrana.                                                                                                                  
  • Posle mokra maja ide suv juni, posle suva maja ide mokri juni.                             
  • Majska rosa sve nagoni, a majski mraz sve ubije.                                               
  • Majske kiše što više, to žita i vina što više.                                                           
  • Kišovit maj je blagodet svim usevima.                                                                        
  • Mnogo u maju grmljavine, uvek je rodna godina.                                                
  • Đurđevske kiše svaka kap vredi dukat.                                                               
  • Spasovdanske i trojičke kiše pune koševe i podrume.

Predskazivanje vremena

  • Kad hrast pre Đurđeva dana olista, biće rodna godina.                                             
  • Ako je lep dan  na Nikolaje, biće kišna i žitorodna godina.                                         
  • Ako je na Trojice kiše, biće rodna godina.

Izreke

Boj se samo đurđevkoga mraza i ilinskog grada, božićnog sunca i jesenje kiše – i ničega više.

Narodni nauk

Nije gladi do Đurđeva dana.  

Streha mu je mjera, a rok Đurđevdan. (Reče se za sneg kada pada, u značenju: Od strehe dalje ne može, a o Đurđevu mora okopnet).

Izvor: Srpski običajni kalendar, Mile Nedeljković

Janja Rešćanski

Janja Rešćanski, diplomirani novinar, veliki je zaljubljenik u etnologiju, antropologiju, istoriju umetnosti. Zanimaju je narodni običaji i verovanja, psihologija i misterije sveta. Na fakultetu su je zvali ’’čeljade željno znanja’’, baš kao i danas. Ne voli priče o ljubavi, ali ono što najviše voli su sove i bizarne vesti. Dok radi reportaže, uživa, a kao veliki šaljivdžija vrsni je davalac komentara. Piše za rubrike stvaran svet, zanimljivosti i životni stil.

Imate komentar?

15 − two =

Pratite nas