LookerWeekly.com magazin

Ni ptice ovoga dana ne savijaju gnezda

 

Od petnaest velikih praznika dvanaest je posvećenih Hristu i Bogorodici. Među njih se ubrajaju Blagovesti. U crkvi se ovaj praznik praznuje 7. aprila i u narodu je stekao odgovarajuće uvažavanje što dokazuje izreka „ni ptice ovoga dana ne savijaju gnezda“.

Blagovesti (ili: blaga vest) znače radosno saznanje. Prema Svetom pismu, praznik je dobio ime po danu u kom je Devica Marija saznala da je u blagoslovenom stanju i da će roditi Sina. Vest joj je dojavio arhangel Gavrilo. Hrišćansko praznovanje Blagovesti ima pretežno crkveni karakter. U crkvu su na ovaj praznik odlazile pretežno žene koje su želele da dobiju porod.

U srpskoj narodnoj tradiciji ubeležen je vedar i živopisni narodni običaj ranilo. Održavao se na Blagovesti. Protivno ubeđenju da nije do Uskrsa uputno veseliti se, ranilo je vrlo veselo praznovano. Počinjalo bi obično u ponoć ili praskozorje, i to devojačkom pesmom, a završavalo se u opštem veselju ponekad i u ranu zoru.  Devojke bi uoči ovog dana sakupile suvih grana i drva, od kojih je razbuktavana velika vatra, obično na seoskom raskršću. Uz vatru se veselilo  staro i mlado, muško i žensko. Ovaj običaj se u Vojvodini zadržao do XX veka (Fruška gora i južni Banat) gde se nazivao bukara. Etnolozi smatraju da se ovaj običaj duže zadržao u istočnoj Srbiji, gde je i bolje sačuvan. Naložena vatra se preskakala radi zdravlja, ali i da ljude, kako se verovalo, ne bi te godine ujedale zmije.

U narodu Blagovesti važe i kao dan koji se svetkuje zbog zmija, pa je ovog dana bilo zabranjeno pominjanje njihovih imena, jer se verovalo da se na taj dan bude iz zimskog sna svi gmizavci.

U raznovrsnim verovanjima se sa zanimljivošću izdvaja ono, uglavnom svuda poznato, koje kazuje da se noću uoči Blagovesti može videti da gori vatra na onim mestima gde se nalazi zakopano kakvo blago.

Klicanje proleća
U Rusiji se verovalo da Blagovesti, kao i Mladenci, nagoveštavaju vremenske uslove za sledećih četrdeset dana. Ako je hladno, očekuje se sledećih četrdeset mrazovitih jutara. Verovalo se da ovoga dana medvedi izlaze iz svojih brloga, a zmije iz svojih legla i da štuka razbija led repom. Ovog dana ptice ne viju svoja gnezda, a devojke i žene nisu plele ni češljale kosu. U Belorusiji je bio običaj da, počev od Blagovesti pa do Petrovih poklada, mladež peva proleću, slaveći njegovu plodonosnu moć i uticaj na rod polja i zdravlje ljudi.

Izvor: Srpski običajni kalendar, Mile Nedeljković

Janja Rešćanski

Janja Rešćanski, diplomirani novinar, veliki je zaljubljenik u etnologiju, antropologiju, istoriju umetnosti. Zanimaju je narodni običaji i verovanja, psihologija i misterije sveta. Na fakultetu su je zvali ’’čeljade željno znanja’’, baš kao i danas. Ne voli priče o ljubavi, ali ono što najviše voli su sove i bizarne vesti. Dok radi reportaže, uživa, a kao veliki šaljivdžija vrsni je davalac komentara. Piše za rubrike stvaran svet, zanimljivosti i životni stil.

Imate komentar?

Pratite nas