LookerWeekly.com magazin

Sretenje – „Vrapčija svadba“         

Daleko od svojih svetilišta, u toku petovekovnog ropstva, kad mu je, uglavnom, sva svetinja bila drvena crkvica sa priučenim sveštenicima kao čuvarima vere i običaja, srpski narod je zaboravio i samo značenje praznika Sretenje.

Znajući da je to veliki praznik, a Crkva ga ubraja među petnaest najvećih, naš narod, u kojem je svojevremeno iščilelo znanje da je to svetkovina susreta Simeona Bogoprimca sa Isusom Hristom, daje ovom blagdanu svoje, narodsko,  značenje. Ovog dana su Sreten i Obreten, nepostojeći sveci koje je neupućeni narod nadomestio i svrstao u ovaj dan, podstaknut njegovim neznanjem.

Po raširenom narodnom tumačenju, na Sretenje se susreću zima i leto. Sretenje je sredina zime, pa se ovaj praznik drugačije zove Sredozimci i uzima se kao važan dan u meteorološkom pogledu. Naime, po davnašnjem verovanju, koje je očuvano do naših dana, na Sretenje se medved (mečka) budi iz zimskog sna i izlazi iz jazbine pri izgrevu sunca. I ako pri tom ugleda svoju senku-vraća se da još šest nedelja nastavi svoj san, što znači da će još toliko potrajati zimsko vreme, a ako ne ugleda senku (a ne ugleda je ako je oblačno ili snežno)-odlazi u šumu da traži hranu, što znači da je glavna zima prošla. Devojke su, pak, pazile na to kakvog će muškarca na Sretenje prvo sresti, verujući da će da se uda za nekog ko ima sličan izgled i svojstva.

U Leskovačkoj Moravi se verovalo da se ovoga dana vrapci venčavaju, pa pošto oni nisu dugoveki, a samim tim i njihov „brak“, to su nekad mladenci izbegavali venčavanje na Sretenje.  

Ovaj blagdan je krsno ime pojedinih rodova, a Crkva ga praznuje 15. februara. U nekim selima je mesna svetkovina-zavetine, a abadžije, majstori za izradu odeće od sukna, čiji je zanat u izumiranju, uzeli su ga za slavu svog esnafa.

Sretenje, koje su narodna mašta i iskustvo obogatili nizom običaja i verovanja, posebno je značajno za srpski narod i usled činjenice da se na ovaj dan zbio najprelomniji događaj u našoj novijoj istoriji-dignut 1804. godine u Orašcu Prvi srpski ustanak pod vođstvom Karađorđa. Zato je Skupština Srbije 10. jula 2010. godine proglasila Sretenje za Dan državnosti. Od 2006. godine Sretenje se slavi i kao Dan Vojske Srbije.

Izvor: Srpski običajni kalendar, Mile Nedeljković

Janja Rešćanski

Janja Rešćanski, diplomirani novinar, veliki je zaljubljenik u etnologiju, antropologiju, istoriju umetnosti. Zanimaju je narodni običaji i verovanja, psihologija i misterije sveta. Na fakultetu su je zvali ’’čeljade željno znanja’’, baš kao i danas. Ne voli priče o ljubavi, ali ono što najviše voli su sove i bizarne vesti. Dok radi reportaže, uživa, a kao veliki šaljivdžija vrsni je davalac komentara. Piše za rubrike stvaran svet, zanimljivosti i životni stil.

Imate komentar?

18 + 3 =

Pratite nas