LookerWeekly.com magazin

Uskrs, najveći hrišćanski praznik

Po hrišćanskom veronauku, od petnaest najvećih crkvenih praznika sedam je posvećeno Isusu Hristu (Božić, Bogojavljenje, Cveti, Spasovdan, Trojice, Preobraženje i jesenji Krstovdan), pet Bogorodici (mala Gospojina, Vavedenje, Sretenje, Blagovesti i Velika Gospojina), dva preteči i kumu Božjem Svetom Jovanu Krstitelju (Ivanjdan i Usekovanje) i jedan apostolima (Petrovdan). Uskrs je, pak, izvan i iznad ovih petnaest velikih praznika, jer se smatra za najveći i, stoga, naziva praznik nad praznicima.

Po jevanđeljskom učenju, Isus Hristos je izdahnuo razapet na krstu na jevrejski dan spremanja, koji hrišćani svetkuju kao Veliki petak. Toga dana je Hristos i pogreben, zahvaljujući svojim tajnim učenicima Josifu i Nikodimu, koji su izmolili dozvolu od Pilata da skinu njegovo telo sa krsta.

Uskrs, kada se svetkuje vaskrsenje Hristovo, najveći je hrišćanski praznik jer se u njemu slavi sama osnova hrišćanske vere, na kojoj počiva i nada u vaskrsnuće svih živih.

Datum Uskrsa

U kalendarskom pogledu, Uskrs je osnova hrišćanske godine, jer se prema njemu, kao glavnom pokretnom prazniku, pomeraju dani i svečanici u prvoj polovini godine, od pripremnih sedmica za uskršnji post do početka petrovog posta.

Taj pokretni deo kalendara seže od trećine sedmice u januaru, kada najranije mogu da padnu pripremne sedmice za uskršnji post, do poslednje sedmice u junu, kada najkasnije mogu da padnu Petrove poklade. U pravoslavnom svetkovanju Uskrs je, po rečima teologa Lazara Mirkovića, utisnut kosmički tok kretanja, jer je pomireno solarno i lunarno računanje vremena. Po tome se tek po isteku 532. godine (vreme koje se naziva indiktion) ponavlja Uskrs kada su potpuno istovetni njegov datum (koji se računa prema Suncu, tj. prolećnoj ravnodnevici), mesečeva mena (pun Mesec, posle ovog datuma) i dan (nedelja, koja se svetkuje kao dan Hristovog uskrsnuća). Drugim rečima, ovogodišnjem Uskrsu će u tančine odgovarati Uskrs koji će se proslavljati 2548. godine.

Narodno praznovanje

Uskrs je velika i radosna narodna svetkovina. U Šumadiji se ovoga dana u svakom domaćinstvu klao brav. U Homolju je bilo pravilo da se kolje prase ako je Uskrs pre Đurđevdana, a jagnje ako je posle Đurđevdana.

Za ovaj dan svaki ukućanin treba da dobije novu odeću i obuću, ili ako ne mogu, nečim da se prinove od odela ili obuće.

U više predela je običaj da se meštani okupe na zajednički uskršnji ručak, obično kod zapisa (osveštanog drveta) ili bogomolje, posle čega se priredi veselje, s pesmom u kolu. U sva tri uskršnja dana se ponegde održavaju i mesne svetkovine-zavetine ili litije.

Posebnu draž uskršnjoj svetkovini daju šarena jaja, čije tucanje ima i nešto takmičarskog duha, jer po pravilu, razbijeno jaje pripada onom čije ga je jaje razbilo.

Izvor: Srpski običajni kalendar, Mile Nedeljković

Janja Rešćanski

Janja Rešćanski, diplomirani novinar, veliki je zaljubljenik u etnologiju, antropologiju, istoriju umetnosti. Zanimaju je narodni običaji i verovanja, psihologija i misterije sveta. Na fakultetu su je zvali ’’čeljade željno znanja’’, baš kao i danas. Ne voli priče o ljubavi, ali ono što najviše voli su sove i bizarne vesti. Dok radi reportaže, uživa, a kao veliki šaljivdžija vrsni je davalac komentara. Piše za rubrike stvaran svet, zanimljivosti i životni stil.

Imate komentar?

twenty − 5 =

Pratite nas